[ Pobierz całość w formacie PDF ]

tog èoveka. Sekira, graditelj nove Citadele.
U Kilinovom umu odjednom propupe nada da ovaj èovek zna nea
to a
to on ne
zna, da ima èvrstu osnovu za neverovatnu nadu izra~
enu u ovom presnom blatu.
Na kraju krajeva, Citadela znaèi da se via
e ne postavlja pitanje da ostavi
Tobija.
Dok su mara
irali kroz gromke pozdrave i groznièave uzvike dobrodoa
lice,
Kilin konaèno odbaci sve sumnje i dopusti da ga povuèe èudesan dogaðaj. Jedva
je mogao da koraèa od tea
kog, vrelog umora, ali ga je zbacio, ~
eleæi via
e od
svega da veruje.
Dan kasnije, nije via
e verovao. Bistrina mu se bea
e vratila dok je
le~
ao, opijen suncem, tokom èitavog jutra i popodneva. Pulsirajuæi bol na
levoj strani je jenjavao, ali i dalje nije mogao da podigne ruku via
e nego za
a
irinu nekoliko prstiju.
Sekira i joa
neki Kingovi behu rekli da je server sigurno izbrisao
èitave delove njegovih i Tobijevih èula. Poa
to je prekinuta, maa
ka se povukla,
odnoseæi sa sobom kontrolne centre Kilinove leve ruke i sve Tobijeve kontrole
nad nogama i nervne spletove.
Bile su nestale i druge stvari. Prekopavajuæi po veèitim tanua
nim
glasovima duboko u umu, Kilin je ustanovio da mu nedostaje jedno Lice, Rejèel,
i jedan Aspekt, Èah. Nikada ih nije mnogo koristio, ali njihovo odsustvo ipak
je ostavljalo tihu, a
uplju prazninu.
Ponovo se smrkavalo kada je Kilin poa
ao da luta krivudavim ulicama
Metropolisa. Staze su hotimice krivudale izmeðu bilja, kako bi izbegle analize
maa
ki iz vazduha. Kolibe su bile rasute, kako ne bi predstavljale laku metu.
Porodica King nosila je krpe oko glave i manje je obraæala pa~
nju na
uoblièavanje kose. Svi su bili nabijeni svrhovitoa
æu, uvek zaposleni gajenjem
i pravljenjem. Na vetrovitim ulicama bilo ih je na stotine.
Kao i Bia
opovi i Rukovi, nosili su koa
ulje i pantalone od èvrste tkanine
otete od maa
ki. Njihova odeæa bila je daleko via
e ukraa
ena, jasno pokazujuæi
koliko su vremena dokolice imali da izvezu oznake Kingovih, petlje i a
iroke
spirale. Svaki èlan Porodice imao je drugaèiju a
aru. Neki su ponosito nosili
krpice koje su oznaèavale njihova zadu~
enja unutar Porodice.
Kilin se nadao da æe a
etnja u njemu obnoviti nadu u Sekirin san. Dok je
tumarao praa
njavim stazama, oseæao je nea
to slièno nemom èuðenju a
to je jedna
Porodica izbegla najgore zamke Marodera i a
to ume da podi~
e grube graðevine
debelih zidova.
Pr~
eni pomfrit kolaèi ispunjavali su vazduh moænim obeæanjem. Zidovi su
se povijali, grubo uoblièeni i èesto pod pogrea
nim uglom. Mada su bili novi,
njemu su se uèinili umornim. Nije bilo one preciznosti koju je Kilin
automatski oèekivao od maa
ki. Za njega su zgrade bile delo maa
ki, naèinjenje
od precizno naslaganih listova metala i keramike. Jedini suprotan primer za
koji je znao predstavljala je Citadela u kojoj je odrastao, i koja je
predstavljala velièanstvenu mea
avinu iz raznih stoleæa.
Citadela Bia
op spajala je u sebi stenje i metal maa
ki, uoblièene i
ispremea
tane tako da stvore spratove i spratove nagomilane na prostrane
lukove. Po danu, meðutim, Citadela King predstavlala je uvredu za seæanje.
Pa ipak, govorio je sebi, ovo je makar poèetak. Nije imao prava da
kritikuje.
Znao je da bi groznièava aktivnost i èvrsti zidovi trebalo da ga
okura~
e. Ipak, mogao je da misli samo na Tobija.
Deèko je sada mogao da govori samo vrlo tiho. Reagovao je na Kilinovu
pa~
ljivu masa~
u svuda sem po nogama, koje su bile nepokretne. Via
e od fizièkog
bola, koji je polako jenjavao, Tobija je muèila strepnja koja je zahvatala
svakog èlana Porodice sa trajnom povredom.
Morali su ga ubediti - ne Kilinove reèi, nego èvrsti zidovi oko njega -
da je kod kuæe, na stalnom mestu. Da Porodica Bia
op neæe morati da odmara
ira.
Da neæe biti ostavljen.
Kilin je prièao sa njim. Dokazi su polako delovali. Kada je shvatio,
Tobijevo lice se smesta smirilo. Brzo je zaspao.
Kilinove strahove nije bilo tako lako smiriti. Vratio se do mesta gde je
Sekira pregovarao sa Ledrofom i Fornaksom. Provukao se kroz grubu ogradu koja
je okru~
avala prostranu kolibu Kapetana Sekire. Horizontalne letve u ogradi
predstavljale su obièan metal maa
ki, ali pritke su bile grubo izraðene od
drveta, sigurno ljudskom rukom. [ Pobierz całość w formacie PDF ]